Sebastian Sava Gor

  Najlepši Mirisi Magična kugla će se vrteti još neko vreme Nakon toga Najlepši mirisi će doći iznutra. * Sada je napolju svetli dan, pada veliki beli sneg Setio sam se svog najdražeg, narandžastog propelera Zatim mi je palo na pamet da napolju šeta nečiji klon Sada vidim belu mačku preko beskonačnog puta Sakriću se javno, otići ću tajno Upalio sam zeleno svetlo sada je sve dozvoljeno Nastavljam da hodam pažljivo. Review of the poem "The Most Beautiful Scents" from the poetry collection "Epicenter" The poem "The Most Beautiful Scents" from the collection "Epicenter" addresses important themes of inner peace. The author reminds us that "the most beautiful scents" come from within, emphasizing the importance of "inner peace." This universal theme reminds us that true values and happiness come from ourselves, not from the external world. Visual descriptions of the "bright day" and "white snow" create a sense o

Српски Језик Кроз Историју Наводи у овом раду базирају на књизи, непознатог аутора,  "Од Индије до Србије" у издању Српских новина 1961 у Риму. као и подацима бројних аутора публикованих у новинама и на интернету, и посебно у делу Др Олге Луковић-Пјановић "Срби народ најстарији". Намера овога текста је трагање за српским и сопственом коренима, на бази истините, а не трагично натурене нам, историје. Веде се класификују као химне, које садрзе народне обицаје, мудрости, пословице и изреке, а датирају од 3 до 6 хиљада година пре Христа. И српске славе са пратецим молитвама, како у прастара времена тако и данас спадају у ред Веда.  Аутохтонистичка Школа заступа теорију да су сви народи који су зивели на данасњим словенским просторима као и у пределима Дачије, Тракије, Балкана, у јужној Русији и средњој Европи разлицита имена народа српскога порекла. Ова школа , поред Балкана и централне Европе, налази постојбину Срба и у Италији, на Пиринејима, у Бретанији, Хелвецији, Ск

  TAŠTINA  Sablasno i zlokobno škripe odurna, stara vrata, Podseća zlokobno skazaljka sata. Srce tvoje lupa snažno i potišteno, ječi, tumara... I kapi što o pod zvecaju, I grana koja o prozor što ošinu, I trzaj deteta u snu bunovnom. Lom, krš, beznađe, zavist, prkos, Gnev, zaraza i očaj,  Okolo nas kolo prave, Besno, igru smrti igraju...   Rob sam, da me oslobodiš! Prah moj rasut luta, da ga sastaviš! Razum mi se raspucao, da ga obnoviš!   A ti ponovo govoriš: Zašto, zašto...  Život, Čoveče u smrti tražiš?!  VANITY Spooky and sinister, the old door creaks, It is reminiscent of the ominous clock. Your heart is pounding, strong and depressed, moaning, wandering ... And the drops that rattle on the floor, And a branch that strikes the window, And the twitch of a child in a rebellious dream ... Fracture, karst, hopelessness, envy, defiance, Anger, contagion, and despair are making a circle around us, Furious, they play the game of death ... I am a slave to set me free! My scattered ashes a