Sebastian Sava Gor

  Kako je Nenad-fiuk prestao da pije Nenad je pred svima, treći put za dve godine, ispričao svoju priču: "Zovem se Nenad, zovu me Fiuk. Ja sam bivši alkoholičar i ne pijem već dve godine. Moja priča je prosta. Rešio sam da odem do Studentskog Parka. Sa bulevara se biciklom do tamo "sjurim" brzo. Ušao sam biciklom u park i seo. Biciklu sam odložio pored sebe. Iz ranca sam izvadio flašu, lepo sam se zavalio i počeo da pijem. Uskoro mi je čitav park sijao i bilo mi je baš prijatno, kada opazih nekakvu "figuru", kao senku, koja se nadvija nad mene. Malo se razbistrih ali momenat "rasbistrivanja" je izgleda potrajao i ja videh kako figura tj. čoveka... već sedi na mojoj bicikli... užurbano je okretao pedale. Ja kao udaren šibom skočih, zaurlah i potrčah za njima. Ali onako pripit i "udaren" od Sunca zamalo ne padoh. Ništa od bicikla... užas... na moje oči lopuže nestadoše iza ugla. Kipteo sam od besa i kretao sam se ka zgradi iza koje su nestali.

  Спонтано Сагоревање: Племе "културних" људождера Он је човек, авантуриста, како год хоћете али он је и писац. Написао је девет а пише и десету књигу. Србин, веома пријатан човек са широким осмехом, прича своје приче... Ова моја причица,  је различита само по томе прича је истинита... Ја сам човека слушао док је причао, тако да ћу само препричати мени занимљиве детаље. Дакле, налазимо се у 2024. години, ако се не варам, знате... свашта се данас може ставити под питање. Човек пустолов, српског порекла, је решио да оде у Индонезију. Индонезија је сложићете се, велики простор. На том простору пустолов је дошао до неких, "микро простора" , доста неприступачних и непознатих предела за њега. Сусретао се на том путу са мало људи, да би од једног тренутка остао сасвим сам. Следећи тренутак је контакт са људима из можда најчуднијег племена које данас постоји. Лепо су га примили и угостили. Његово интересовање је било велико и он је за кратко време већ имао о чему да пише. Т

KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost