Sebastian Sava Gor

КВАКА Г.Р или Р.Г, како је Вама лакше, је страшно журио тог дана. Дакле Р.Г (мени је овако лакше) је тог био дана страшно нервозан, малтене je излетео из куће.  Већ по ко зна који пут је тог месеца журио да не закасни на посао.  Излазио је из стана јако журећи, тако да је јако залупио вратима, да му квака од улазних врата остаде у руци. Тада је схаватио шта је урадио. Брзо је, али опет не размишљајући, ставио кваку у џеп, да би пожурио низ степенице, погледавши на сат и схватајући да ће морати да потрчи да би стигао на аутобус. У аутобус је ушао мирно и стао поред добродржеће госпође, која га је незаинтересовано погледала. Аутобус је брзо ишао. Г.Р. (сада ми овако више свиђа) је схватио да више нема разлога за узрујаност, стићи ће на посао, он се код те помисли потпуно умири уживајући у вожњи. Испред аутобуса излете мотор и возач аутобуса нагло закочи. Неки људи се ухватише за шипке али неки и падаше. Ови што су седели су сви добро прошли, осим што се једна беба гласно расплакала. Било

  SANATORIJUM   Svečano je otvoren Sanatorijum. U divnom kraju među planinama i šumama, u nekom zabačenom u selu. Postalo je potrebno, to morate razumeti, ako se pitate zašto u zabačenom selu, da i tamo je potrebno i u najzabačenijem selu.  U posetu Sanatorijumu, prvi je došao čovek koji je rekao da je Konkord. Konkord se žalio na to da više ne može da leti.  Drugi je došao i otišao zato što je mislio da je šesti.  Treći je došao, toliko se smejao, vrištao je od smeha, sve je mirno prihvatio i legao. Zamolili su ga da se smeje tiše, on se kulturno izvinio i nastavio da se tiho kikoće.  Četvrti ništa nije znao, nije znao kako se zove, nije znao koja je godina i rekao je da njegovi prsti mogu da puštaju muziku. On je prihvaćen sa aplauzom i dobio je sladoled. Peti čovek se pojavio na Crni Petak. Došao je obučen u crno i čim je ušao u prostorije sanatorijuma on je pao u nesvest. Tako dalje redom po brojevima i karakterima, pristizali su ljudi. U jednom trenutku Sanatorijum je bio popunjen

  Бајка О Коки Моја омиљена бајка је бајка о томе како је настала биљка Кока. То је из комплета бајки југозападног дела Америке, бајке Маја, Астека, Инка... " Врач се попео на брдо где га је позвао његов  бог. Његов бог му рече : - Долази човек бео у лицу као смрт! Са собом доноси смрт!  Човек смрт има Бога Живот и тај Бог је већи од мене. У патњи твог народа ја ти дајем ову биљку. Она ће твом народу муке олакшати и снагу дати док ће бели човек смрти од ње оболети... Ово је моја, свакако пуно скраћена верзија али то је једноставно то ако изоставимо лепе описе и карарактере...  The Fairy Tale About Coca My favorite fairy tale is the one about how the Coca plant came to be. It is from the set of fairy tales of the southwestern part of America, the fairy tales of the Mayans, the Aztecs, and the Incas... " The witch doctor went up to the hill where his god called him. His god said to him: - A man is coming with a white face like death! He brings death with him! The man of death h

              Sloboda je termin koji više ne spada u domen “opšteg stanja”, pojedinca ili zajednice već prelazi u termin “naučne-fantastike”. Biti slobodan u konstantnom samoodnosu i sa malo odnosa sa drugima, je nemoguće. Ovo bi značilo da u ropstvu sopstvenih misli i u robovanju “pod maskama”, kod odnosa sa drugima postoji opsnost da se čovek potpuno izgubi.,ili  može, što je bolje, da se suoči sa svojim velikim neslobodnim Ja. Ovo može da bude opasno. Treba prihvatiti najgoru varijantu sebe i opet konstantno paziti na svoju uobrazilju i duševni mir. Duhovna retardacija,  slika  lične i opšte nemoći. Od sopstvenog nezadovoljstva i nesposobnosti do sveukupne hipnotisanosti. Nekada se čovek u nevolji obraćao Bogu, danas je  sam sebi parametar, dok drugi više nije sposoban ni da ga razume. Nije kraj a kao i uvek ono što danas jeste, sutra ne mora da bude.  Freedom is a term that no longer belongs to the domain of the "general state", of the individual or the community, but rat

  Да би се “пробудио” дух, мора се прво “пробудити” свест. Када се свест “освести” и почне да контролише мисли, долазимо до првог степена наше “духовности”, тј. тада почињемо да се бринемо за сопствени дух – душу, коју тако јасно осећамо шта жели. Али будући да су несувисле емоције те које преовладавају у нама, а које услед разних психо-физичких недостатака и последица, неки пут на сасвим супротан начин, лош по нас, владају мислиама и нама самима. Пробудити самога себе је тешко али до “буђења”, може доћи и сасвим неочекивано. Уколико нашом свешћу почнемо да без утицаја са стране у тишни, са собом, кренемо у истраживање нас самих и света око себе, можда ћемо приметити да не доносимо тако плашљиве, злокобне, мрачне И више неподношљиве а већином наметнуте закључке. Опасно је и лагати себе па макар “најгоре” осудили себе за своје последице. Истина је увек та која обасјава душе својом оживљавајућом светлошћу.  *    “Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не

  НОВО ВРЕМЕ У сасвим неочекивано време, на сасвим неочекиваном месту, сусрела су се два сасвим различита човека. Они нису различити само по боји коже, расној или верској припадности... Они су различити толико, као када би упоређивали човека и ванземаљца. Човек који изгледао као ја или као Ви, рече другом човеку: - Ти ниси човек. - Ниси више ни ти. Ти си сада прошао и заостао човек. - одговори му мирно други. - Да видимо, ти немаш нос, него те филтерчиће и унапредили су ти очи, зато су ти шире очне дупље, али ипак и даље мислим да ти ниси човек. - Ја јесам човек, али унапређен човек, ја сам еволуирао и на пример више не морам у ВЦ,  нисам подложан многим болестима, могу да заменим сваки орган који ми закаже... - Видим, видим... имаш и тај метал по сред чела, ма јеси ли ти свестан човече... Алгоритам је детектовао реч свест. Други човек је добио информацију да треба да се склони. Активирао се дрон који је испустио наранџасти сноп. Сноп је првог човека претворио у пепео. То су те приче..