Sebastian Sava Gor

  Kockaju Se Kockari   Pored mene su razbacani mrtvi kockari, Njihove kosti i kocke, Podigao sam kocku sa floroscentno crvenim tačkama, na broju šest, Odmah sam je spustio na zemlju, Podigao sam kost mrtvog kockara, Bacio sam je u vazduh, negde je nestala, Ugledao sam veliki kockarski hram, Vatra je liznula nebo, Hram je pred mojim očima izgoreo, Sada je sve oko mene zgarište, Crna pusta zemlja, nema nigde nikoga, Nema žive duše, niti bilo čega, Nebo je neonski belo i više ne mogu da gledam u njega, Kockali su se kockari… Gamblers Gambled Beside me are scattered dead gamblers, Their bones and dice, I picked up a die with fluorescent red dots, number six, I immediately put her on the ground, I picked up the bone of a dead gambler, I threw her in the air, and she disappeared somewhere, I saw a great gambling temple, Fire licked the sky, The temple burned before my eyes, Now everything around me is ablaze, Black wasteland, there is no one anywhere, No living so

  HOLOGRAM   Video sam tvoj hologram U energetsko-elektronskoj upravi Stajala si odmah do mene Odmah zatim si se pojavila niotkuda, na sred ulice Sa crnom pudlicom i modrim podočnjacima Sa velikim smeđe-zelinim, žednim očima Punih volje i slobode -         To ne postoji više. Rekao sam tužno. -         Dolazim izdaleka, iz divljeg predela, iz pećine, tamo nas greju samo sveće i molitve. Hologram je nakon ovih reči doživeo strujni udar i nestao Ja sam momentalno krenuo u planinu Biće to neizvestan put Oslanjam se na telepatiju Moram da je nađem U živom obliku. A hologram I saw a hologram of you In the energy-electronic administration You stood right next to me Right after that, you appeared out of nowhere, in the middle of the street With a black poodle and blue under-eye circles With big brown-green, thirsty eyes Full of willingness and freedom - That doesn't exist anymore. I said sadly. - I come from afar, from a wild area, from a cave, where only c

  Тужан је ово свет. Осећам да толико зла кипти на све стране, као ужарена лава, јури да нас спржи, док ми нисмо ни приметили да је вулкан побеснео и да из њега кипти. Свако биће на планети живи у страху. Одвајкада живимо у страху. Од оног тренутка, када смо почели да пијемо и једемо знање а не Живот, од тада све на овој планети дрхти и страхује, ali paradoksalno,  само за свој лични живот, ту подразумевам бригу о породици и најближима. Прича "великог хуманитарца" је пропала.   Ђаво је заиста однео шалу. Однео је и радост. Однео је спокојство и мир.  Лаж је одувек била и остаће, његово најмоћније оружије. Не знам да ли смо као човечанство довољно смели да признамо да су наши напретци, били већином злоупотребљени промашаји, док су се наше мудрости испоставиле као најгоре лудости. Верујем у препород људске свести и Васкрсење људског рода, у сасвим другачији, сада непојмљив мир и ред, устројен на принципу Љубави и Слободе. Да би се тако нешто догодило потребно је da se odigra jo

  Mozak Čovek je pojeo gljivu i postao je mozak.  Mozak je počeo da ređa slike predela sa jugo-istoka, ipak uplivavale su i neželjene sličice. Taako je mozak doživeo stres pri ponavljanju nekih uspomena što je dovelo do toga da su destinacija i komunikacija presečeni. Neka vrsta privremenog čekanja. Mozak ovo nije dobro shvartio.  Upalilo se crveno i odmah za njim zeleno svetlo. Mozak je postavio sebi raznorazne dileme. Sumračni stavovi su isplivali u gomili. Mozak je tada želeo da sve stvari vidi preko sočiva velikog dvogleda. Mozak je dobio  najveći dvogled. Odmah posle njegovog nezadovoljstva odneli su ga u opservartorijum. U opservartorijumu mozak je zasijao. Ostali detalji u vezi mozka, njegovih zahteva i izvoljevanaja mi nisu poznati. Moj mozak je tu. Ne znam kako je sa vama... Brain A man ate a mushroom and became a brain. The brain began to scan images of the landscape from the southeast. The brain experienced stress when repeating some memories, this caused the destination and

  Pod Lampom     Oči ti govore, kako ti srce drhti Svaki treptaj ubzava ti krv Misao ti promakla... već je zaboravljena...   Krhka si Nemaš oslonac Setno si i nevino dopustila da ti teške reči oduzmaju dah Ostala si za trenutak ponovo sama Tamo sa mirisom memle sa avetima, medju ruševinama Taj trenutak iskoristila je tama U tom trenutku kao dete ponovo si pala i plakala...   Pod lampom što mi svetlost daje Saznajem istinu o tebi Slušam srce kako ti odzvanja   Kako u pomoć zove   Znaš, ja pod lampom ovom Svetlošću raspolažem   I stihom ovim pokušaću   Da ti molitvenu snagu otkrijem... Kao neprobojnu zaštitu Kao štit koji u mraku sija I mač što paklenome o paklu priča.   Prosto neka ti je , krhka... Sada se vrati tamo gde si bila Uhvati čvrsto ruke svoga sina I pogledaj te oči... Svetlost u njima...   Nalik svetlosti onoj Što te je osvetlila Kada si pod mojom lampom dar dobila. Under the Lamp   Your eyes tell you how your

  SPONTANO SAGOREVANJE: "UA!" Ulicom hoda čovek, obučen je prigodno, zimski. Ima kačket na glavi. Crni kačket na kome je velikim belim slovima, sa prednje strane, na čelu, takoreći, pisalo "UA!". To znamo šta znači. On je opozicionar, mada ni sam ne zna zašto. Uvek je na drugoj strani. On je"kontraš", sa ili bez razloga. On je buntovnik. On ima "oposite" stav. On razmišlja drugačije. Uostalom, on se i ponaša drugačije. On je i kada ga poogledamo otpozadi drugačiji. Drugačiji pokreti tela, drugačije  hoda. Odudara od sredine. I ovde je jasan ishod. Ljudi počinju da ga ignorišu. Počinju da se sklanjaju od njega.  On na kraju još dublje spušta kačket i zavlači se u sebe. A vreme? Vreme kao vreme, ono se odigrava i spolja i iznutra. Naš "junak" je već depresivan. Sve manje je onih koji troše reči po kafanama, mnogo je više stručnog kadra. Čovek hoda istim ulicama i priseća se straih uspomena. Nastavlja da buntuje i da prkosi, u sebi, počeo

  U Otkucajima Srca   U otkucajima srca, broji se sećanje i oseća se buduće vreme… * Nekada su me budila plava prolećna jutra Nekada su noći počinjale zrikom zrikavaca Konstantno se čuje morska pena, kako tiho pljuska po kmenčićima. * U otkucajima srca vodi se bitka… * Треба остати на ногама. Naše misli i prepreka Naše oči i priroda Naše duše... Da li svelte iznutra? In Heartbeats In the heartbeat, the memory is counted and the future time is felt... * I used to be woken up by blue spring mornings Nights used to start with the chirping of crickets You can constantly hear the foam of the sea, softly splashing on the rocks. * The battle is fought in the heartbeat… * You have to stay on your feet. Our thoughts and obstacles Our eyes and nature Our souls... Do they light up from within? En battements de coeur Dans le battement de coeur, le souvenir se compte et le temps futur se fait sentir... * J'avais l'habitude d'être réveillé par les bleus matins