Sebastian Sava Gor

  Mozak Čovek je pojeo gljivu i postao je mozak.  Mozak je počeo da ređa slike predela sa jugo-istoka, ipak uplivavale su i neželjene sličice. Taako je mozak doživeo stres pri ponavljanju nekih uspomena što je dovelo do toga da su destinacija i komunikacija presečeni. Neka vrsta privremenog čekanja. Mozak ovo nije dobro shvartio.  Upalilo se crveno i odmah za njim zeleno svetlo. Mozak je postavio sebi raznorazne dileme. Sumračni stavovi su isplivali u gomili. Mozak je tada želeo da sve stvari vidi preko sočiva velikog dvogleda. Mozak je dobio  najveći dvogled. Odmah posle njegovog nezadovoljstva odneli su ga u opservartorijum. U opservartorijumu mozak je zasijao. Ostali detalji u vezi mozka, njegovih zahteva i izvoljevanaja mi nisu poznati. Moj mozak je tu. Ne znam kako je sa vama... Brain A man ate a mushroom and became a brain. The brain began to scan images of the landscape from the southeast. The brain experienced stress when repeating some memories, this caused the destination and

  Pod Lampom     Oči ti govore, kako ti srce drhti Svaki treptaj ubzava ti krv Misao ti promakla... već je zaboravljena...   Krhka si Nemaš oslonac Setno si i nevino dopustila da ti teške reči oduzmaju dah Ostala si za trenutak ponovo sama Tamo sa mirisom memle sa avetima, medju ruševinama Taj trenutak iskoristila je tama U tom trenutku kao dete ponovo si pala i plakala...   Pod lampom što mi svetlost daje Saznajem istinu o tebi Slušam srce kako ti odzvanja   Kako u pomoć zove   Znaš, ja pod lampom ovom Svetlošću raspolažem   I stihom ovim pokušaću   Da ti molitvenu snagu otkrijem... Kao neprobojnu zaštitu Kao štit koji u mraku sija I mač što paklenome o paklu priča.   Prosto neka ti je , krhka... Sada se vrati tamo gde si bila Uhvati čvrsto ruke svoga sina I pogledaj te oči... Svetlost u njima...   Nalik svetlosti onoj Što te je osvetlila Kada si pod mojom lampom dar dobila. Under the Lamp   Your eyes tell you how your

  SPONTANO SAGOREVANJE: "UA!" Ulicom hoda čovek, obučen je prigodno, zimski. Ima kačket na glavi. Crni kačket na kome je velikim belim slovima, sa prednje strane, na čelu, takoreći, pisalo "UA!". To znamo šta znači. On je opozicionar, mada ni sam ne zna zašto. Uvek je na drugoj strani. On je"kontraš", sa ili bez razloga. On je buntovnik. On ima "oposite" stav. On razmišlja drugačije. Uostalom, on se i ponaša drugačije. On je i kada ga poogledamo otpozadi drugačiji. Drugačiji pokreti tela, drugačije  hoda. Odudara od sredine. I ovde je jasan ishod. Ljudi počinju da ga ignorišu. Počinju da se sklanjaju od njega.  On na kraju još dublje spušta kačket i zavlači se u sebe. A vreme? Vreme kao vreme, ono se odigrava i spolja i iznutra. Naš "junak" je već depresivan. Sve manje je onih koji troše reči po kafanama, mnogo je više stručnog kadra. Čovek hoda istim ulicama i priseća se straih uspomena. Nastavlja da buntuje i da prkosi, u sebi, počeo

  U Otkucajima Srca   U otkucajima srca, broji se sećanje i oseća se buduće vreme… * Nekada su me budila plava prolećna jutra Nekada su noći počinjale zrikom zrikavaca Konstantno se čuje morska pena, kako tiho pljuska po kmenčićima. * U otkucajima srca vodi se bitka… * Треба остати на ногама. Naše misli i prepreka Naše oči i priroda Naše duše... Da li svelte iznutra? In Heartbeats In the heartbeat, the memory is counted and the future time is felt... * I used to be woken up by blue spring mornings Nights used to start with the chirping of crickets You can constantly hear the foam of the sea, softly splashing on the rocks. * The battle is fought in the heartbeat… * You have to stay on your feet. Our thoughts and obstacles Our eyes and nature Our souls... Do they light up from within? En battements de coeur Dans le battement de coeur, le souvenir se compte et le temps futur se fait sentir... * J'avais l'habitude d'être réveillé par les bleus matins

  Duboka Je Noć: " Subordinirani -  Potčinjeni Čovek" Milan je smatrao da je on "subordiniran"  čovek. Hodao je ulicama kroz pustu i ledenu, zimsku grdasku noć... zamislio nad svojom "podčinjenom, subordiranom sudbinom". Sve dublje je bio svestan svoje potčinjenosti i to pitanje ga je sve teže opsedalo. Shvatio je, isto tako da za neke stvari nikada neće saznati baš zato što je subordiran tj. podčinjen. Šta se tačno dešava i šta se sve planira, on to nije mogao da zna, niti mu je dozvoljeno da zna.  Mogao je razmišljati i maštati o tome da leti ili da bez vazduha roni ali Istina je po njegovom mišljenju, od njega bila sakrivena. Ništa ga nije utešilo tog dana. Što je duže razmišljao to je manje sam sebe razumeo.  Bela golubioca je sletela na njegov balkon. Ta slika ga je rastužila.  Smirio je sebe tuširanjem gde mu je palo na pamet da je i podčinjenost neka vrsta dužnosti i da potčinjenost, takvu je on sliku zamislio, ima i neku titularnu vrednost u odnosu

Moanin' Moanin' (originally titled Art Blakey and the Jazz Messengers) is a jazz album by Art Blakey and the Jazz Messengers recorded in 1958 for the Blue Note label and released in 1959. This was Blakey's first album for Blue Note in several years, after a period of recording for a number of different labels, and marked both a homecoming and a fresh start. Originally the LP was self-titled, but the instant popularity of the bluesy opening track "Moanin'" (by pianist Bobby Timmons) led to its becoming known by that title. #Jazz #HardBop ART BLAKEY & THE JAZZ MESSENGERS "MOANIN Moanin - Art Blakey and The Jazz Messengers -  Amazon.com *** Art Blakey & The Jazz Messengers - Moanin -  Discogs

  Šta čekate?   Mislite o zagradi sopstvenog samoopredeljenja I raspetog izbora Poplavljeni ste strahom Niste sigurni zašto ga toliko dugo nosite i hranite...   Okrenuli ste leđa Istini Gurnuli ste glave da vidite šta je dno I glave  su same sletlale sa vaših ramena U mrak Kroz splin i dim Kao na predstavi o “Bludnom Sinu” Kao istrgnuti iz nečijeg sna Ne na svojoj javi Najednom i bez hleba i bez vode Šta čekate? What are you waiting for?   Think about the bracket of your own self-determination and crucified choice You are flooded with fear Not sure why you've been carrying and feeding him for so long... You have turned your back on the Truth You poked your heads in to see what was the bottom And the heads fell off your shoulders by themselves Into the dark Through the smoke As in the play "Prodigal Son" Like being torn from someone's dream Not on your own java Suddenly without bread and without water What are you waiting for? EX EX  -