Sebastian Sava Gor

Spontano Sagorevanje: "Ucena" Gospodin Šajber je doživeo to da mu gospodin Trugo udari šamarčinu. Iako su to svi videli gospodin Šajber je rekao da se između njega i Gospodina Truga nije ništa dogodilo.  Za neko vreme svi su zaboravili šta se dogodilo. Gospodin Šajber je tada počeo da ucenjuje Gospodina Truga. Ucenjivao ga je govoreći da će pokrenuti određene pravne procese ukoliko mu Gospodin trugo ne bude isplatio određeni deo novca i pored toga tražio je od gospodina Truga njegov levi bubreg.  Gospodin Trugo se zaprepastio i nije mu preostalo ništa drugo već da unajmi plaćenog ubicu. Odlučio je da to bude snajperista. Snajperista se popeo na zgradu i čekao je gospodina Truga, kako bi izvršio atentat na njega i ubio ga. Ipak, udario je jak zemljotres i snajperista je pao sa krova. Svi su se jako uplašili zemljotresa koji je naneo veliku štetu. Uplašio su se gospodin Šajber, uplašio se i gospodin Trugo. Dokazi o svađi su nestali u ruševinama. Sada su se posvađali gospodin Gr

  POLJUBAC ŽENE ZMAJA "Duh" Duh je rekao Čoveče idi levo, t a ulica, baš ta...   Napolju zlokobni mrak Štiti senkom r uke krvopije...   Sedo dete traži cigaretu Lice mu je nalik na zgužvanu hartiju Ono nema odraz u ogledalu...   U garaži je žena Naišla na limeni pogled Nikada ga nije zaboravila...   Prostor je maksimalno uzak Užas koji je ne čovek Smislio za čoveka...   Ovako u nedogled U nedogled Sve do pogleda na nešto lepše. The Kiss of the Dragon Woman: "The Ghost"    The ghost said Man, go left, that street, just that... Ominous darkness outside Protects the bloodsucker's hand with a shadow... A sitting child asks for a cigarette His face is like crumpled paper It has no reflection in the mirror... In the garage, the woman saw a tin look She never forgot him. The space is maximally narrow The horror he created, the anti-man Designed for man. Like this indefinitely Indefinitely Until the sight of something more bea

  Спонтано Сагоревање: "За Тридесет Година" Далеко од  било какве цивилизације, преко пустиње и прашуме, до високих и стрмих планина. Ту у једној од пећина, живео је већ тридесет година, сада већ потпуно сед и стар човек. Ових дана је човек чуо, од животиња и од биљака, воде и камена, од птица и самог неба, да се нешто чудно и страшно дешава. Читава природа око њега је дрхтала и постављала су се питања. * Данас је човек изашао да прошета и одмах му је притрчала веверица. Веверица га упита: - Човече шта се дешава?  Веверица га је гледала уплашеним и великим тужним очима. Човек јој одговори: - Извини веверице, то је због тога што сам јуче за доручак појео сам све бадеме и орахе а нисам се сетио тебе. Веверица га погледа зачуђено и још тужније и незадовољна одговором она одскакута. Старац је настави да шета још тужнији него што је био, размишљајући о веверици, када испред њега искочи вук. Вук га одмах без страха упита исто што и веверица: - Човече шта се дешава?! - Вуче - као оп

Требају нам речи и дела које смирују, која дарују. ujedinjuju i spajaju. Потребан ће бити потпуни обрт како би смо се уверили да смо заборавили да сабирамо и множимо, како смо успели само да делимо и одузимамо. Човек је један. Земља је један. Сунце је три. Нула је бесконачност. Господо, ми смо остали празних умова, без памћења, са понашањем и  осећањима која су слична онима које имају размажена деца. Пекмез, џем, како год хоћете али то је то. И шта сада?   Мислим да је заиста последњи час и да морамо да се поново сетимо и да поново научимо, да се молимо.  *** We need words and actions that calm, that give, that unite. It will take a complete turnaround to make sure that we have forgotten to add and multiply, as we have only managed to divide and subtract. Man is one. Earth is one. The sun is three. Zero is infinity. Gentlemen, we are left with empty minds, without memory, and with behaviors and feelings similar to those of spoiled children. Dirty and messy, whatever you want, but that&

* Ovde za laž nema mesta, sujeta i očaj nisu dobrodošli... Jedinstvenim i ne teškim, više humorističnim pristupom ova zbirka poezije nas suočava sa ozbiljnim problemima i pitanjima kao što su istina, ljubav, nada ali i laž, očaj i zlo koje u određenim momentima, pesmama, uspešno nadilazi... “...Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen, u vodi je nestao...” - pesma “Ishod na nišanu“. Jerođakon Aleksandar Subotić   Ishod Na Nišanu "Blizu Našeg Puta" Vetrom ti šaljem tišinu Kroz maglu u krvotoku Na kamenu...daleko... Bilo je blizu, sasvim blizu... Pustio sam ruke da lete visoko Sahranio sam sve misli duboko Bilo je blizu, sasvim blizu... Nemam cvet za oluju u meni Nemožemo samo malo Hodaj...ide zora... Bilo je... Tražio sam te u najmračnijoj šumi Tražio sam te kod tebe Tražio sam te pod kamenom, ponovo... Bilo je blizu, sasvim blizu, Blizu našeg puta. *** T here is no room for lies here, vanity and despair are not welcome... With a unique and not difficult, more humorous app

  Duboka je Noć: "Irenin San" Vojna je rođene u bivšoj Jugoslaviji 1940 godine. U Ameriku je otišla odmah posle drugog svetskog rata i danas živi tamo. Irena je Vojnina unuka, ispričala mi je njen san koji ju je uznemirio: "Vidim Vojnu,stara je ali ne izgleda tako nemoćno. Ali ona se žali na svoje zdravstveno stanje, maltene plače. Pitam je: Zašto se sada žališ i plačeš kada stvarno ne izgledaš loše, nekako si se čak i podmladila. Meni je tako izgledala...  - Ona mi tada sasvim drugačijim tonom i raspoloženjem odgovori: - U pravu si, istina je, ništa mi nije i odlično se osećam. Stvarno mi je puno bolje... Tada me je poslednji put pogledala i nestala." Ja je vidim. Vojna je otišla da još malo uživa. Otišla je da vidi kako se rađa zora na Istoku.    Deep Is The Night "Irene's Dream" Vojna was born in the former Yugoslavia in 1940. She went to America right after World War II and lives there today. Irena is Vojna's granddaughter, she told me about he

  Епицентар: "Долазе Ајкуле" Зашто мрзиш маму? Зашто мрзиш тату? Мораш да пазиш, долазе ајкуле, припреми челичне мреже! И тужно је што си тако млад а тако сам, На улици, у атомобилу, на аутобуској станици, на пијаци, у шопинг центру, на концерту, у биоскопу... Није крај тако близу, иако је тачно да су птице престале да лете, И да не санјамо више, Зато што длазе ајкуле? Зато што су вукови спремни у чопорима да растгрну све пред собом? Зато што пуца нечији плафон? Зато што плаче невино дете? Зато што више нема избора? *** Тенељ је дат Реч је посведочила Смрт је уништена, врата пакла ће тек бити отворена! Epicenter: "The Sharks Are Coming" Why do you hate mom? Why do you hate dad? You have to watch out, sharks are coming, prepare your nets! And it's sad that you're so young and so alone, On the street, in a car, at the bus station, at the market, in the shopping center, at a concert, in the cinema... The end is not so near, although it is true that birds have s