Sebastian Sava Gor

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu Résultat sur la cible Исход На Нишану: "Тамо Где Речи Нестају" Мисао на мисао, Мисао преко мисли... Прва те лаже, Друга те тужи... Сада оправдаваш самога себе И одмах затим си бесан као пас Цури ти пена на уста и плјујеш док причаш Као да ти је нож заривен у груди Ништа до сада ниси урадио... Мисли се нагомилавају, неодређене, немирне, Починју да те разарају... Као јесен у душу ти је ушла сета Родила је у теби смртоностан плод Родио се очај Запалио ти се ум Остао си сам... *** Чујем како чекић удара о накованј, Тресе ми се кућа док пролази воз Након авиона који је прошао и поцепао небо Stigla je neизвесна тишина... *** Црна мачка је видела славуја, Међусобни недостатци су подељени од тачке а до тачке б У раскораку У простору и времену Где су речи које нестају... *** Outcome On Gunpoint "Where Words Disappear" Thought on thought, The thought skips the thoughts ... The first one is lying to you The other one is suing you ... You a

  Мисли О Мислима: "Мир, здравље и крст" Мир и здравље је најтеже одржати и повратити ако су нарушени. За мир је посебно потребно много борбе, пошто сав немир који видимо и осећамо није ништа друго већ огледало стварности које доказује је мир постао тако „мален“, као да га нема. За одређени циљ потребно је уложити доста труда. Брзина светлости прелази километре у секунди и сваки дан стиже на своје место. Миру је циљ мир и он се не мора мерити никаквим мерилима, важно је да јесте и да буде. Сваки микроорганизам нађе своје место, испуни своју сврху, своју вредност и мирно „нестаје” у бесконачности. Неки људи кроз читав свој живот не успеју да испуне сопствену вредност. Почетак „утврђивања себе“ у кретању ка бесконачности је континуирано и свакодневно кретање ка обожењу у целини. У служби нераскидивог савеза, са оним делом своје природе који тежи реду и супротставља се хаосу. Треба се поставити у „дуални” однос са светом око себе. То значи да свет треба волети и истовремено га с

Иза Огледала Иза огледала, човека је дочекала нагазна мина. Нагазна мина се није активирала. Поред ње лежи стара, нагорела фотографија. На фотографији човек је видео себе, тебе и мене. Насмејао се ко зна чему. Почео је да пева неку стару песму, која је испливала из ходника подсвести, са тежнјом да се душа ослободи, да се он сам развесели. Сада човек гледа на ливаду, на пољско цвеће и цветове дивљег мака.  Близу је шума. Шума је пуна, више нема места ни за кога па ни за човека. Шума је постала строго забранјена зона. Уосталом човек у шуми не би више ни опстао, тао негде у дубини шуме остале би оглодане и разбацане његове преостале кости.   Човек је све ово знао и кренуо је преко ливаде до нигде. На ливади се човеку завртело у глави, он је пао равно на мравињак. Гледао је мраве и чуо је њихове радничке уздахе. Добро је знао тај човек колико је талената имао и добро је знао како је све прокоцкао. Све је знао и о мени и о теби али реч Љубав, никада није разумео. Behind the Mirror Behind th

SEABREATHER:  "Impermanence In Light" MORSKI DISAČ: "Vremenska Nestalnost" Very good, strong, and fast, but also gentle gentlemanly approach to the music of this genre. New, striking, powerful, and magnificent. A post-rock album worth having in your collection. The musicians, who take turns in great breaks and yet orchestrated together, are phenomenally harmonized and have given us a strong, poetic album worthy of attention. Enjoy: * Veoma dobar, jak i brz ali i nežan džentlmentski pristup muzici ovog žanra. Novo, upečatljivo, snažno i veličanstveno. Post-Rock Album koji vredi imati u kolekciji. Muzičari koji smenjuju jedni druge u odličnim brejkovima a opet zajedno orkestrirano, fenomenalno zvuče su nam darovali jak, poetičan album vredan pažnje. Uživajte: Seabreather / bandcamp.com SEABREATHER - Post-Pedia Instagram Seabreather Music Spotify - Seabreather Twitter Seabreather Also thanks to the YouTube Channel: Takođe hvala i YouTube Kanalu: WherePostRockDwells SE

  DUBOKA JE NOĆ: "Kosta Na Crti" KOSTA NA CRTI Kosta  je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje. Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak. Iskreno, nije to tama već mrak, bez mesečine i bez zvezda. Običan mrak. Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku,  pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko ali je tada osetio da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se. Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao

    „Ja sam put, istina i život“. Nalazimo je u Jevanđelju po Jovanu 14, 6.   Piščev Dnevnik: "Zlo, Laž i Strah" Šta je zlo?  Najprostiji odgovor bio bi, zlo je laž.  Kako prepoznati laž, kako znati kada lažemo sebe i kada ćemo se upitati da li je nužno da lažemo druge?  Kako staviti istinu ispred laži iako to u većini slučajeva puno košta? Da li ovde leži odgovor da Istina puno košta? Setite se Jude i njegovog srebra. Ne, laž nije samo konformističko-materijalistički momenat. Bilo bi suviše lako osloboditi se laži da je tako. Laž svakog trenutka menje oblike i teži da bude uvek nova, obzirom da je Istina konstantno demantuje, postojano stoji i ne menje se.  Istina je jedno.  Laž je puno toga. Naša lična opsesivna stanja, ne objektivni i jednostrani, individualni pristup stvarnosti. Laž rađa bes očaj i strah. Šta je strah? Kao misaona bića trebamo razlikovati različite misaone konstrucije u nama samima. Misli se unutar jedne kostrukcije vrte kao u začaranom krugu i svaka misa

  Writer's Diary:  "About Solitude"  Пишчев Дневник: "О Самоћи" Can we fall up, fall and climb?   Do you feel lonely? What is loneliness? Man as a being of community should not be feels lonely. In prison, the most serious criminals who are peaceful, do not put in solitary confinement if they do not deserve it. In addition to all technical aids, social networks and with all the progress we remain lonely, even more lonely, so today we have examples of people screaming because of loneliness, through windows or from the terraces of their skyscrapers. Loneliness as an emotion, like everything around us and in us, is subject to the dual adaptation of the individual to adapt to what surrounds him in space and to what happens to him in time. Feeling lonely does not have to be conditioned by whether we have company or not. If we were not "recognized" by our parents as children, or we were given less attention by our brother, we certainly have a predisposition t