Sebastian Sava Gor

  Ishod Na Nišanu: "Geometrijsko Telo" Crna, gusta mast Kaplje, kap po kap Po obrazu... Sve je nalik na nečiju lošu zabavu U raznim oblicima Kroz neprocenjeni, procenat Odnosa života i smrti U lopti, helikodu Kupi ili poliedru Svejedno, ali mora biti uvek i ponovo novo Isto a različito Odvojeno a zajedno Na svim delovima hemisphere u isto vreme... U zamahu U kamenu i gvožđu U mentalnoj iscrpljenosti i  grču Ali, uvek na visini zadatka, u samoodbrani... Tu gde su pali brojevi U nedoumici nad slomljenim staklom... Usled iznenadnog udara dijaboličnog predmeta... Što je bio neočekivani susret Starog i novog doba Neba i slogana Ovo je naša planeta, ovo je naša Zemlja... Photography:  Sebastian Sava Gor * EX EX : "Leave Me Along" Keywords:  I shod Na Nišanu,  Geometric Body , Corps géométrique,    New Book, Nova Knjiga, Book of Poetry, Knjiga Poezije, Literature Posts, Književnost, Literatura,  poetry lovers, poetry is not dead, poetry community,  Thanks fo Cuerpo geométr

The Cure:  "Seventeen Seconds"  (1980)  The Cure are an English rock band formed in 1978 in Crawley, West Sussex. Throughout numerous lineup changes since the band's formation, guitarist, lead vocalist, and songwriter Robert Smith has remained the only constant member. The band's debut album was Three Imaginary Boys (1979) and this, along with several early singles, placed the band in the post-punk and new wave movements that had sprung up in the United Kingdom. Beginning with their second album, Seventeen Seconds (1980), the band adopted a new, increasingly dark and tormented style, which, together with Smith's stage look, had a strong influence on the emerging genre of gothic rock as well as the subculture that eventually formed around the genre. The Cure - YouTube Topic Following the release of their fourth album Pornography in 1982, the band's future was uncertain. Smith was keen to move past the gloomy reputation his band had acquired, introducing a great

  Spontano Sagorevanje:  "Po Jutru Se Dan Poznaje"  35 „Po jutru se dan poznaje!“ – reče Radomir, ispi ostatak rakijice,  udari ženi šamar, za svaki slučaj, otvori vrata, pljunu ispred sopstvenog praga i izađe u polje.  Po još mraznoj zemlji, na svom propalom polju on dođe do "strašila“, koje se raspadalo. Strašilo je visilo na dve ukrštene motke, imalo je pocepnano odelo, bez slame, zakucano na motke i debelu kožnu glavu, napravljenu  od stare lopte, ofarbane u crveno, sa belim očima, takođe zakucanu za dasku. Strašilo je imalo nacrtan i beli osmeh, nos nije imalo.  Radomir stade ispred strašila pa poče vikati na njega: „Sve manje se ljudi smeju a i ja se sve manje smejem, a ti se ceriš po ceo dan noć! Nisam trebao taj osmeh da ti nakačim! – On besno izvadi kutiju šibica iz džepa i zapali strašilo: „Gori nakazo, sutra ću da napravim, drugo, lepše strašilo, u novom odelu i bez osmeha, sa realnim pogledom na svet!“.  Tako zaključi Radomir, pa se uputi drumom sa namerom da

Серијал АГАПЕ теологија AGAPE series theology Série AGAPE théologie Спавање И Снови, Sleep And Dreams, Sueños y sueños, Sommeil et rêves, Schlaf und Träume, Сон и мечты "Simbol univerzalne ljubavi naziva se agape. Stari običaj u ranom hrišćanstvu bila je trpeza za kojom su sedeli svi, i bogati i siromašni, deca i odrasli, gospodari i robovi, jednom rečju na kojoj je svako bio podjednako dobrodošao. Vremenom je to prešlo u tradiciju i agape postaje simbol univerzalne (svima dostupne) hrišćanske ljubavi. Tako postoji i izreka „i danas se zna ko veruje da nam je samo ljubav potrebna njegova trpeza je agape“. Etimolozi to i potvrđuju, pa navode da izraz agape potiče od ἀγάπη što se doslovno prevodi kao ljubav. https://velikirecnik.com/ Prvi hrišćanski istorici Sokrat i Sozomen potvrđuju ovaj običaj koji se praktikovao prvo u Egiptu i to posle večere, kasnije u apostolsko doba agape su se održavale svaki dan, potom sve ređe i ređe, da bi se svele uglavnom samo na nedeljno okupljanje. T

KONCEPT "Diši Duboko" 2021 Irena Bijelić Gorenjak & Dragana Stanković Ulje na platnu, Konbinovana Tehnika, Figura u Bronzi Čovek od kada dođe na svet, prvo pokušava da razume sebe, odmah posle toga svet oko sebe. Kao odrastao, čovek ne voli, nagle velike i krupne promene koje se tiču njega i njegove najbliže okoline. Ipak, znamo da je kretanje neminovno i nepredvidljivo. Kada je ova izložba u pitanju prisustvovaćemo i ućićemo u koncept  i međusobni odnos dve umetnce,  gde nam je jedne strane dato sagledavanje Prostora, Kosmosa i Zemlje , dok sa druge strane imamo snažnu figuru Žene, koja u vatrenoj duhovnoj borbi želi da se oslobodi, svega onoga što je u prvom slučaju navedeno,  pokušava da napravi pokret i korak ka vantelesnoj uzvišenosti... Prostor je dat. U prostoru se oko nas, kreću, kruže i dejstvuju, najrazličitije energije i vidljive i nevidljive. Čovek bi trebao da ima zadatak da ima „uvid“ i jasan pogled na sve što ga okružuje. Šta se oseća odmah, pri percepi

Mijalko Đunisijević  "Ikona i Tvorevina" 02 "Оно што није вечно није ни стварно."  (Мигуел де Унамуно) Сваки језички кôд болује од појмовне неадекватност и значењске неподесности, барем у оном свом појавном виду саобразном логици и разумском схватању света. Но, суштина света је у тајанствености његове невидљиве стварности. Логос творевине јесте недоступан ма ком чулу, али је ипак је ту пред и у нама и стварносно и символички. Чини ми се да нека од значења старохеленског глагола ξυμβάλλω (скупљати, сјединити, поредити; закључивати, разумети; срести се, бити у вези; начинити уговор...) и именице ξύμβολον (општење; приватни уговор о твоме и моме; знамење по којем се препознају гласници или, рецимо, муж и жена након дугог растанка; знак по којем се може испитати нешто непознато...) недвосмислено потврђују ову претпоставку.  Са друге стране, назив славне Миронове  скулптуре Дискоболос ( Δισκοβόλος ,   Бацач диска, 5. век пре Христа) стоји на трагу могућег тумачења симв

  Spontano Sagorevanje:  "Momčina Momčilo"  34 Čudo videše seljaci u brdima. Videše oruđe svoje, noževe, vile, lopate, ašove, grabulje, sekire...itd...kako, tamo-vamo, lete u vazduhu, same. Svo to oruđe, metalno i opasno se u vazduhu lagano njihalo. kao da je igralo. Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se oruđe ne pomami i na njih da ne udari. Gvirili su kroz prozore ali se oruđe na njih nije obrušilo, samo se u krug okretalo, drugo je na zemlju padalo, da bi se odmah zatim ponovo podizalo i vrtelo. To je trajalo tri dana i tri noći. Niko se ne usudi za to vreme da nekom od letećeg oruđa priđe, da ga uhvati i proba da ga ukroti. Momčilo momak smeli, jak i bistar, on pomisli, da možda, magija neka ili san živi, nisu van kontrole, pa ovakvu star čine. Odvaži se Momčilo i iz kuće izađe. Namera mu je bila da bodljikavu i rđavu vilu, za dršku uhvati i ukroti. Prišao je oruđu strarom, koje je se vazduhu vrtelo i za dršku ga uhvati, ali se