Spontano Sagorevanje: Po Jutru Se Dan Poznaje | Zbirka Kratkih Priča | Une collection d'histoires courtes | A Collection of Short Stories
Spontano Sagorevanje: "Po Jutru Se Dan Poznaje" 35 „Po jutru se dan poznaje!“ – reče Radomir, ispi ostatak rakijice, udari ženi šamar, za svaki slučaj, otvori vrata, pljunu ispred sopstvenog praga i izađe u polje. Po još mraznoj zemlji, na svom propalom polju on dođe do "strašila“, koje se raspadalo. Strašilo je visilo na dve ukrštene motke, imalo je pocepnano odelo, bez slame, zakucano na motke i debelu kožnu glavu, napravljenu od stare lopte, ofarbane u crveno, sa belim očima, takođe zakucanu za dasku. Strašilo je imalo nacrtan i beli osmeh, nos nije imalo. Radomir stade ispred strašila pa poče vikati na njega: „Sve manje se ljudi smeju a i ja se sve manje smejem, a ti se ceriš po ceo dan noć! Nisam trebao taj osmeh da ti nakačim! – On besno izvadi kutiju šibica iz džepa i zapali strašilo: „Gori nakazo, sutra ću da napravim, drugo, lepše strašilo, u novom odelu i bez osmeha, sa realnim pogledom na svet!“. Tako zaključi Radomir, pa se uputi drumom sa namerom da