Sebastian Sava Gor

BIG BLACK "Songs About Fucking" Music Album 1987   Big Black was an American punk rock band from Evanston, Illinois, active from 1981 to 1987. Founded by singer and guitarist Steve Albini, the band's initial lineup also included guitarist Santiago Durango and bassist Jeff Pezzati, both of Naked Raygun. In 1985, Pezzati was replaced by Dave Riley, who played on Big Black's two full-length studio albums, Atomizer (1986) and Songs About Fucking (1987). Big Black's aggressive and abrasive music was characterized by distinctively clanky guitars and the use of a drum machine rather than a drum kit, elements that foreshadowed industrial rock. The band's lyrics flouted commonly held taboos and dealt frankly—and often explicitly—with politically and culturally loaded topics including murder, rape, child sexual abuse, arson, racism, and misogyny. Though the band's lyrics contained controversial material, the lyrics were meant to serve as a commentary or a display of

Истеривач ђавола Original title: The Exorcist 1973 / IMDb Истеривач ђавола (енгл. The Exorcist) је амерички хорор филм из 1973. године, режисера Вилијама Фридкина, рађен по истоименој новели Вилијама Питера Блатија са Елен Берстин, Максом фон Сидуом, Линдом Блер и Џејсоном Милером у главним улогама. Филм је награђен Оскаром за најбољи адаптирани сценарио, Оскаром за најбоље миксовање звука и 4 Златна глобуса, а такође је био и номинован за још 8 Оскара и 3 Златна глобуса. Један је од најпознатијих и најуспешнијих хорора свог времена. Зарадио је преко 440 милиона долара што га је у том тренутку ставило на 1. место по заради у историји хорор филма, да би га касније с те позиције збацило Шесто чуло 1999. године, а потом се 2017. на прву позицију попело То Стивена Кинга и потиснуло га на 3. позицију. Филм је инспирисан истинитим догађајима из 1949. који су упамћени као Егзорцизам Роналда Доа. Централни лик филма је 12-годишња девојчица, Реган Мекнил, коју запоседне демон Пазузу. Када њена

SESTRO   Mokra je kaldrma Mahovina na starim zidovima. Tvoja vrela ruka se o kamen svaki čas oslanja Kosti lomnjene, koža pocepana u ranama Pad do pada Traži telo drhteći odmora. Mračna mora te ulicama savija Stakleni pogled u prolazu Strah te guši, ne da ti da duboko udahneš Stoji kao strela zabodena u grudima. Srce tvoje snažno odoleva Tiho plače i moli Toliko je vremena prošlo Čini ti se da oduvek u toj seni mračnoj živiš Da ćeš i život svoj njoj da predaš. Tamjan ti je zamirisao ili ti to samo pridje uspomena Kao lažna uteha kada se gorčina umom poigrava San mrtvi te tada pita jesi li uopšte živa Više ne vidiš kuda se krećeš Tako da ti će pasaž, umokreni, noćas dom biti, Majko mila! Tako ridaš i kroz zube šapućeš Nema više nigde nikoga Crni dim je pojeo grad Sestro! Ti što noćima bazaš Dan što ti je zaboravio lice Znaj, ako uteha ti je Da noćas pored tebe ležim I ništa mi bolje nije. "Meteor"  Sebastian Sava Gor  Photography

Frédéric Chopin Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Frederik Fransoa Šopen (pravo ime Fryderyk Franciszek Chopin), (1. marta 1810, Želazova Vola, Poljska - 17. oktobra 1849, Pariz, Francuska), je bio poljski kompozitor i pijanista Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. U svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da se usavrši. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Nikad se više nije vraćao u Poljsku. Chopin, by Wodzinska Frédéric Chopin - YouTube Topic Frédéric Chopin wrote 21 nocturnes for solo piano between 1827 and 1846. They are generally considered among the finest short solo works for the instrument and hold an important place in contemporary concert repertoire. Although Chopin did not invent the nocturne, he popularized and expanded on it, building on the form developed by Irish composer John Field. Chopin's nocturnes numbered 1 to 18 were published during

  Molba Pokušaču da se ne žalim od početka, ali razumećete… drugačije na žalost neću moći izgleda ni da počnem. Postoji ta stvar... To je više kao, kako bih se izrazio... neka neodređena misao...slutnja, recimo, ili možda strah od previše postavljenih pitanja... pitati ili ne - mislim... to sve oko ishoda i neizvesnosti... kako bih se izrazio...ne znam...i da, ima ona stara izreka ili zagonetka, ide ovako nekako: "...ma’ pusti ga, ne vidi čovek dalje od sopstvenog nosa..." I da Vam priznam... sve mi je u poslednje vreme zamagljeno i ništa od svega da završim što sam hteo i počeo...sve na pola... ma jedva šta prepoznajem u smislu šta više uradiiti i kako...a moram još da dodam da su čula vida i sluha počela polako ali sigurno da mi slabe... ne može čovek a da ne spomene...meni je strašno i jako neprikaladno zbog toga tj. zbog svega i u tom smislu ne znam više šta da radim...znate ja imam taj, ipak očajno težak problem i ako se nastavi...ne, ne da se razumemo, ja nemam nikakve

DUNE ( 1984) Movie It is a world where sandworms 1,000 feet long guard creation's greatest treasure - the spice that prolongs life. And enables the mind to fold space and slow time. Where a prophecy will be fulfilled. And a young leader with incredible powers will emerge to command an army of five million warriors in the final battle for control of a universe and its source of ultimate power. The planet called Dune. Dune is a 1984 American epic science fiction film written and directed by David Lynch and based on the 1965 Frank Herbert novel of the same name. The film stars Kyle MacLachlan (in his film debut) as young nobleman Paul Atreides, and includes an ensemble of well-known American and European actors in supporting roles. It was filmed at the Churubusco Studios in Mexico City and included a soundtrack by the rock band Toto, as well as Brian Eno.   Set in the distant future, the film chronicles the conflict between rival noble families as they battle for control of the extrem

  Kod Doktora Z.M. je otišao do doktora:  -  Ja više ne mogu da obuzdam svoje misli. To je gomila, poplava, to je zemljotres u mojoj glavi. Misli su mi ispresecane... čas mislim o Africi i gladi, kao da ću smisliti nešto dobro, ali se brzo prebacim i dođem do ratova, sa ratova se prebacim na stari bojler...  Sve mislim da nešto nisam stigao a da opet nešto nisam zaboravio…  I o ženama dosta mislim, isto tako, a sa njima mi se nije posrećilo… Mislim dosta o telefonskim pozivima, nebitnim razgovoriman na društvenim mrežama, to me posebno opterećuje…uh… o bolestima, virusima i tumorima, o dosadi, o smislu i besmislu, o smrti, o životu, o đavolu...da...ludilo mi je i preznojavam se, znoje mi se i ruke i noge i ispod pazuha se znojim, mokre su mi gaće i zaudaram... Šta da radim? - Ništa. Za Vas više nema mesta u našem društvu. Vi ste bolesna i nebitna jedinka i kao takvi Vi više niste potrebni! - Kako?!  - Tako...ovo je sasvim nov i poseban program. Vaša bolest je teško zarazna, bićete preb