Sebastian Sava Gor

"The Rolling Stones are an English rock band formed in London in 1962. Diverging from the pop rock of the early-1960s, the Rolling Stones pioneered the gritty, heavier-driven sound that came to define hard rock. Their first stable line-up was vocalist Mick Jagger, multi-instrumentalist Brian Jones, guitarist Keith Richards, drummer Charlie Watts, and bassist Bill Wyman. During their formative years Brian Jones was the primary leader: he put the band together, named it, and drove the sound and look of the band. After Andrew Loog Oldham became the group's manager in 1963, he encouraged them to write their own songs. Jagger and Richards became the primary creative force behind the band, alienating Jones, who developed a drug addiction that interfered with his ability to meaningfully contribute. He left the band shortly before his death in 1969, having been replaced by guitarist Mick Taylor, who in turn left in 1974 to be replaced by Ronnie Wood. Since Wyman's departure in 199

Свети Јован Лествичник : ЛЕСТВИЦА UVOD Kratko žitije ave Jovana, zvanog Sholastik, igumana svete Sinajske gore i pravog svetitelja, koje je sastavio Danilo, monah raitski, častan i vrlinski čovek. Nisam u stanju da sasvim tačno kažem gde se rodio i u kome se čuvenom gradu vaspitao ovaj veliki čovek pre nego što se odao monaškom podvigu. Međutim, sasvim pouzdano znam u kome se gradu divni otac sada nalazi i gde se božanskom hranom časti. Jer, i on sada prebiva u gradu o kome na jednom mestu govori milozvučni Pavle, uskliknuvši: Naše je življenje na nebesima (Fil.3,20), te u neveštastvenom osećaju hrani svoj duh onim čega nikada nije dosta, uživa u prizoru besmrtne duhovne lepote i duhom se raduje duhovnom. On primi nagradu dostojnu svoga znoja i počast za neumorni trud, dobivši večno nasleđe i pridruživši se za svagda onima čija noga stoji na  pravom putu (Ps.25, 12), postajući jedno sa njima. Na koji način je ovaj čovek od krvi i mesa dostigao bestelesna bića, izložiću što je moguće ja

"Back to Black is the second and final studio album by English singer and songwriter Amy Winehouse, released on 27 October 2006 by Island Records. Winehouse predominantly based the album on her tumultuous relationship with then-ex-boyfriend and future husband Blake Fielder-Civil, who temporarily left her to pursue his previous ex-girlfriend. Their short-lived separation spurred her to create an album that explores themes of guilt, grief, infidelity and heartbreak in a relationship. Influenced by the pop and soul music of 1960s girl groups, Winehouse collaborated with producers Salaam Remi and Mark Ronson, along with Sharon Jones' band The Dap-Kings, to assist her on capturing the sounds from that time period while blending them with contemporary R&B and neo-soul music. Between 2005 and 2006, she recorded the album's songs with Remi at Instrumental Zoo Studios in Miami and then with Ronson and the Dap-Kings at Chung King Studios and Daptone Records in New York. Tom Elmh

  Drugi Metak   Kao splinovi,   kao utvare su iz mene isijavale slutnje, zle slutnje, koje su mučile moju dušu. Spomenuo sam da sam imao osećaj, da je sve oko mene "prokleto". Taj osećaj me je pratio. Bez obzira na smeh, na društvo, na dobro iskorišćeno vreme, bez obzira na sve to, ujutru, najviše tada, kada sam se vraćao kući, osećao sam "prokletstvo", kao nešto što se mora dogoditi. Vezivao sam to i za samu kuću u kojoj živim i za njene ukućane ali i za zemlju i za nebo pod kojim živim. Mislio sam da sam i sam "proklet" i da se sa tim moram nositi i boriti.   Družio sam se u ovom periodu najviše sa Veljom, Stefanom, Cakijem i Sanjom. Ovo je društvo bilo vaspitano i iz dobrih porodica. Svi su išli samnom u gimnaziju, ali su bili godinu dana stariji. Vezivale su nas vrednosti koje nismo preispitivali između sebe. Do bližeg poznanstva i druženja je i došlo preko zanimanja i slaganja da su te vrednosti , prave vrednosti.   Došao je dan, da po drugi put g

Filozof do filozofa…        Leo je bio harizmatičan, uvek lucidno raspoložen, duhovit i pre svega jako inteligentan i senzitivan mladić. Upoznao sam ga u gimnaziji.  Nezgapne crte lica, izražena vilica, pomalo kriv nos i debele naočari se nisu uklapali u ono što je on posedovao kao čovek u svojoj unutrašnjosti. Ipak ako bi se zagledali u njegove zelene oči mogli bi tu lepotu da vidite. Za garderobu nije mario čak je dolazio u najofucanijim mogućim farmericama, prljavim patikama i izlizanim mantilima u gimnaziju koja je bila na glasu po svojoj pedanteriji.   Imao je odlične ocene ali učio je sat vremena pre škole sedeći u "Šansi", kafani na Tašmajdanu, uvek sa pola litre crnog vina pored sebe. Sve što je pročitao i čuo na času bilo je dovoljno za odličan uspeh. Društva u školi nije imao puno i nisu ga mnogo voleli. Njegov buntovnički duh je bio nemilosrdan kada su ljudi osrednje pameti umeli da ga kritikuju zbog najbanalnijih gluposti. Grof ga izrazito nije voleo i to upravo z

  “Špric” Napisao sam da skoro celo leto nisam bio kod kuće. Odmah posle Danice, sprijateljio sam se Miletom. Viđali smo se tog leta pa posle toga više nikada. Mile je bio sam kod kuće, njegovi su otišli na letovanje. Mile je, isto tako kao i Danica, insistirao da ostanem kod njega i pravim mu društvo. U to vreme smo obojica trošili dobru količinu heroina dnevno.   Jedno veče nisam mogao da nađem “dop”. Mile je rekao da ima nekog prijatelja. Sa njim smo se našli kod Doma Omladine i nedaleko odatle je prijatelj uzeo naš novac i otišao da sredi šta nam treba. Prošlo je čitavih pola sata, Miletu i meni kao tri, nikada nisam voleo čekić. Napokon se prijatelj pojavio. Zenice mu se nisu videle. Predložio je da uđemo u zgradu i da u liftu razdelimo paketiće. Dao je svakom po paketić. Otvorio sam svoj i belo pogledao Miletovog prijatelja.   - Šta je ovo?   - Kako šta je? - lagao je svakim slogom.   - Ovde nema kvoter a kamoli gram... se' ti šališ?   - Nisam ja kriv a i ovaj moj

  Kao na filmu…       Dok sve ovo pišem, moram priznati da se na izvestan način osećam u najmanju ruku čudno. Prebirem svaki dan po svojoj prošlosti sa određenim naporom da se prisetim što više zanimljivih podataka. Meni se život još od malih nogu odigravao kao na filmskoj traci. Možda je i strastvena ljubav prema filmu tome doprinela. Otac me je vodio u lokalni bioskop koji više ne radi već predstavlja nekakav kulturni centar. Svake nedelje sam gledao na velikom platnu kao dečak od nepunih sedam godina, sve Diznijeve dugometražne crtane filmove, Brus Lija, Konana, raznorazne vestern filmove i ko zna šta još. Ni kasnije kada sam malo odrastao nismo prestali da odlazimo u bioskop. Sećam se na primer projekcije "Balkanskog Špijuna" u bioskopu "Šumadija" na Voždovcu. Tada više nisam bio mali, ali tamo gde se publika gromko smejala, ja sam teško disao. Kada je u kuhinji "Čvorovića", zasijalo podmuklo crveno svetlo, bio je vrhunac, već mi nije bilo dobro. M