Sebastian Sava Gor

  “Nivea”   Jedno veče Igi i Grof su doveli neku prijateljicu. Počelo je sve polako, malo travice, vinjače po vinjače i Grof upita prijateljicu da li njoj nije neprijatno da se on i Igi skinu. Kako ga je pogledala ta devojka, ali njen pogled nije govorio ono što je zapravo želela. Ona je na naše iznenađenje odgovorila pozitivno, tj. da bi želela da se njih dvoje skinu i pitala je mene da li ću se i ja skinuti.   -   Ne oni će da stripuju a ja sam maser. - odgovorio sam. Zaista, uz muziku, Igi i Grof su polako skidali odeću. Devojka je gledala kao hipnotisana.   Ja sam je polako otkopčavao. Kada su se skinuli, oni zaigraše, sve vrteći u krug svojim pozamašnim muškim polnim organima, ponosni na iste. Devojka nije treptala . Skinuo sam joj pantalone, uživala je.   - E'... gaćice moraš po svojoj volji ... to razumeš... - rekao sam je i pogledao upitno.   - Da,da...razumem... - ona bez i malo dvoumljenja skinu i gaćice.   - Igi daj Niveu...rekoh profesionalno, spreman da ura

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866 — Париз, 1. јул 1925.) је био француски композитор, пијанист и писац. Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911. Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом. Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда... Е

Miles Dewey Davis III (Alton, Illinois, SAD, 26. 5. 1926. — Santa Monica, Kalifornija, SAD, 28. 9. 1991.) bio je jedan od najznačajnijih jazz glazbenika. Kao trubač, vođa banda i kompozitor, Davis je sudjelovao u gotovo svim važnijim događajima u razvoju jazza od drugog svjetskog rata do 1990-uh. Svirao je na raznim ranim bebop pločama i snimio jednu od prvih cool jazz ploća. Kasnije je bio djelomično dogovoran za razvoj modal jazza i jazz fusiona, a koji su se razvili od njegove suradnje s drugim muzičarima kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih. Davisov su stil sviranja uspoređivali s hodanjem po ljuskama jajeta, ton mu je bio topao i senzibilan, kada je bilo potrebno rezak i oštar, a u drugim situacijama nježan i zavodnički. Često je bio proglašavan trubačem godine, njegove su brojne ploče dobivale najviše ocjene, a sastavi iz raznih razdoblja proglašavani su najznačajnijima u povijesti jazza. Bio je konceptualist, pjesnik svog glazbala, osebujan umjetnik u vječitoj borbi s zavisnost drogam

  Maka je jedinstvena po svojim medicinskim svojstvima, iako nije lek. Sa razvojem modernog društvenog života, rad i životni stil su se promenili i ujedno doneli dosta negativnih fizičkih simptoma kod ljudi. Brzo zamaranje, nesanica ili nekvalitetan san, teško fokusiranje, problem sa plodnosti, slab libido, glavobolje i još mnogo toga, postali su uobičajene pretnje ljudskom zdravlju. Jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava koje može pomoći u sprečavanju ili umanjivanju svih ovih simtoma je pažljivo odabrana Peruanska maka. Za maku je urađeno puno istraživanja, koja dokazuju njene pozitivne efekte na zdravlje. Ono što sledi jesu velike kliničke studije, koje bi to i potvrdile, ali već sada, stroga regulativa na nivou EU, odobrava gotovo sve zdravstvene izjave vezane za benefite i uticaj ove čudnovate biljke. Tome još doprinose i tradicionalni peruanski zapisi, kao i pozitivna iskustva miliona korisnika. Možda ceo spisak svih njenih svojstava deluje previše dobar da bi bio istinit, ali

"After his success in the world of skateboarding, Guerrero decided to pursue his musical interests and was a member of the skate rock band Free Beer and the instrumental post-rock group Jet Black Crayon. Guerrero's music touches on multiple genres, including rock, hip hop, funk, soul, and jazz. The skateboarding video game Skate has featured numerous unreleased compositions that were written and recorded by Guerrero.[citation needed] One of Guerrero's songs, "Organism", was featured in the 2005 video game Tony Hawk's American Wasteland. In 2004, Rolling Stone magazine named Guerrero's third studio album, Soul Food Taqueria (2003), #2 on its 2003 "Best of" list. At the 2013 15th Annual Transworld SKATEboarding Awards, Guerrero was the recipient of the "Legend" award—on the red carpet preceding the awards event, Guerrero stated: "I'm super grateful, that anyone really cares, to be honest. Um ... conflicted; I'm not one to re

  "Grof"                        Grof je poticao iz patrijahalne porodice, gde je očeva reč bila besprekorno uvažavana sa bitnim uticajem na vaspitanje dece. Običaji kao što su nedeljni ručak sa porodicom su bili značajni i obavezni trenutci potvrđivanja porodične harmonije. Ovo je podrazumeva se bilo najvažnije za doba kada je Grof bio još mali dečak. Takvo vaspitanje će u njemu zauvek održavati dostojanstven i odvažan stav.   Grofa već u drugom, trećem razredu srednje škole počinju da zanimaju gluma i muzika. Zajedno odlučujemo da napravimo bend. Bio je to kratak ali lep period. Bend smo nazvali Ex Ponto, po mom predlogu a uticaju istoimene knjige Ive Andrića, koja je duboko uticala na mene. Otac mi je kupio divnu, crvenu električnu gitaru. Maks je imao bubnjeve. Bope bas gitaru. Tekstovi koje je Grof pevao su bili njegovi i moji. Vežbali smo u staroj Bopetovoj kućici. Ipak nismo to shvatili ozbiljno. Grof je otkrio svoju drugu ljubav, glumu. Pridružio se jednom od prv

 Moj teča, Aca-Aleksandar, je premiminuo 2021. godine  u Beogradu. Bio je ulični hodač, inženjer, slikar, ikonopisac. Njegov "hobi" je bila šetnja Beogradom. Živeo je u Cara Uroš-a i po četiri sata dnevno je hodao Beogradskim ulicama i parkovima. Vremenom, hod se usporio i sveo na dobar krug od par kilometara i bio je striktno vezan za obilazak porodice. Svoje dve unuke, koje su vremenom dobile svoju, žensku decu, posećivao je svaki dan. Najviše stariju pošto je živela na Vračaru, pred kraj života i odlazak sa Dorćola do Vračara za čoveka u kasnim sedamdesetim, nije bio lak put. Sa sinom sa kojim je živeo nikada nije mogao da uspostavi dobre odnose. Pred sam kraj života, dve godine pre smrti, sin ga je smestio u starački dom, gde je bez previše poseta i završio svoj život. Ova slika je rađena na njegovom platnu, koje mi je dao i posvećana je njemu.