Sebastian Sava Gor

  SKC - Stdentski Kulturni Centar   Studentski Kulturni Centar, poznat kao "SKC" je takođe bio jedan od prostora gde se odigravao gradski život. “SKC” je tada imao veliku prostoriju unutar same zgrade namenjenu za koncerte, manju prostoriju za manje popularne bendove, veliku baštu gde se leti montirala bina, tako da su se i tu održavali koncerti. Pored toga ta zgrada je imala i prostore za slikarske izložbe i književne večeri. Bašta je inače bila puna svakodnevno, sve do posle ponoći. Posle škole smo silazili do SKC-a, tamo ostajali do nekog vremena i posle toga odlazili na Akademiju. Neki put kada bih išao, po-podne u školu, pre škole bih odlazio u baštu i tamo učio. Puno bogatih dešavanja je pružao SKC. Sećam se jednog od poslednjih upečatljivih susreta tamo.   Igi i ja smo sedeli na spratu gde je bila sala za koncerte. Sala je preko puta nas je bila zatvorena ali šank je radio. Plato, ispred koncertne dvorane, je veliki i bilo je dosta gostiju.   - Jeli jel’ ono Vd b

"This Mortal Coil were a British music collective led by Ivo Watts-Russell, founder of the British record label 4AD. Although Watts-Russell and John Fryer were the only two official members, the band's recorded output featured a large rotating cast of supporting artists, many of whom were otherwise associated with 4AD, including members of Cocteau Twins, Pixies, and Dead Can Dance. The project became known for its gothic, dream pop sound, and released three full albums beginning in 1984 with It'll End in Tears... This Mortal Coil Blood This Mortal Coil (Artist) Format: Audio CD "The third and final album by This Mortal Coil, 1991's Blood is neither as unfocused as Filigree & Shadow or as conceptually pure as It'll End in Tears, but it's a solidly enjoyable set. Once again, nearly half the tracks are instrumentals (or tracks with minimal and often wordless female vocals) written by Ivo Watts-Russell and John Fryer, but this batch of tunes holds togethe

The author's translation is in English and French Poljubac Žene Zmaja "Gospođa Okean"  " U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju.... Iz Recenzije: Boško Mandić Gospođa Okean Ludom zemljom putuješ, Glavu na sve strane okrećeš, Kako si gipka...   Tako vatreno stojiš, tvoj pogled, D

  Noćni Klub: “Akademija-Rupa-Republika”    "Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali  ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki i bitan deo mog života. Tamo sam, tada, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka je taj noćni klub bio jedino mesto gde je reč "underground", imala svog smisla.   Pre neki dan je izašao članak  u elektronskom časopisu o Akademiji sa intervjuom poznatih redara Vite-ćaleta i Bilje-džudistkinje. Vitu sam poznvao i dan danas ga sretnem neki put. Izuzetan i srdačan čovek, nikada mi nije pravio problem da uđem u klub. Bilju znam još puno pre Akademije, to je devojka iz kraja, uvek srdačna i nasmejana i na svoj specifičan način duhovita. Tačno je sve što je Vita govorio za e-novine. Za redara to je bio jako težak posao. Sama činjenica da je dole bilo malo treznih ljudi je dovoljna sama za sebe. Ipak, naletao  sam i na druge

Vladeta jerotić : San Smešnog Čoveka F.M. Dostojestovskog pdf. Najlepše priče Autor: Fjodor M.Dostojevski Oblast: Klasici Izdavač: Feniks Libris, 2007 ISBN: 978-86-7844-036-6 ćirilica, 14x20, tvrd povez, 430 str. „... Noć je bila čarobna, kakva može biti samo kad je čovek mlad, ljubazni čitaoče..." - iz Belih noći. U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog: Mali junak, Ujakov san, Bele noći, Gazdarica, Pošteni lopov, San smešnog čoveka, Odvratna priča, Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki.U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog: 1. Mali junak 2. Ujakov san 3. Bele noći 4. Gazdarica 5. Pošteni lopov 6. San smešnog čoveka Fantastična priča 7. Odvratna priča 8. Mališan kod Hrista na božićnoj jelki Najlepše priče Autor: Fjodor M.Dostojevski Fjodor Mihajlovič Dostojevski

"Џим Џармуш (енгл. Jim Jarmusch; рођен 22. јануара 1953. године у Акрону, Охајо) је амерички независни филмски режисер. Џармуш је 1975. дипломирао енглеску књижевност на Универзитету Колумбија, а затим је на Њујоршком Универзитету почео да похађа филмску школу. У међувремену је одлучио да напусти студије и да сав новац за школарину потроши на снимање свог првог филма. Thaddeus Sebena, његов тадашњи ментор највише му је у томе помогао. Тако је настало Константно глуварење (Permanent Vacation), први Џармушев филм, који је представио публици карактеристичан стил „озбиљног хумора“ који се касније појављује и у филмовима Чудније од раја и Под ударом закона. Џармуш је радио како асистент у настави америчком режисеру Николасу Реју док је похађао Њујоршки универзитет. Захваљујући Реју, добио је прилику да ради као асистент продукције у филму Вима Вендерса Lightning Over Water из 1980. који је посвећен Реју... Џим Џармуш - Википедија Storyline: In the late-1800s, the meek accountant from C

  Par godina ranije… Držao sam Video-klub. Trebao bih možda pravilnije reći, mojo otac je držao video-klub, dok sam ja išao u školu. Ipak, stizao sam da odgledam filmove, napišem nešto o njima i “plasiram” ih dalje, ja sam bio mladi gazda. Video-klub je otvoren još dok sam pohađao osnovnu školu i smatram se, zajedno sa mojim ocem, jedniim od pionira ovog posla koji je kasnije prevazišao sva moja očekivanja I “preko noći” se transformisao u ništa. Ovaj fenomen od posla, zaslužuje malo pažnje ali ću se na to vraćati nasumično. Od kluba sam imao dosta novca. Odlučio sam da kupim Vespu. To je bio ozbiljan motor od 250 kubika, tamno plave boje. Ipak na ulici su u to vreme vozači automobila gledali na motor kao na bicikl. Često sam slušao zvuk sirene iza sebe, što je bio znak da se pomerim sa strane, iako sam bio brži od mnogih automobila koji su me preticali. Gledao sam da vozim oprezno. Bogi je proveo najviše vremena na Vespi sa mnom. Leteli smo iznad grada i zavlačili se u najrazličit