Napisao Vuk Stefanović Karadžić U Beču, 1821. Udruže se međed, svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju i da siju pšenicu, da se rane. Zapitaju jedno drugoga, šta će koje raditi, i kako će sjeme naći. Svinja reĉe: "Ja ću provaliti koš, i ukrašću sjeme; i ja ću mojom surlom uzorati." Međed reĉe: "Ja ću posijati." A lisica reĉe: "Ja ću mojim repom podrljati." Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će početi. Svinja reče: "Ja ću žeti." Međed reĉe: "Ja ću snoplje vezati." Lisica reĉe: "Ja ću klasje kupiti." Počeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati, kako će da vršu. Svinja reĉe: "Ja ću guvno načiniti." Međed reĉe: "Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći." Svinja reĉe: "Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice." Lisica reĉe: "Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice." Svinja reĉe: "Ja ću ovijati;" a međed reče: "Ja ću žito razdijeliti