EPICENTAR: "Nebo" | EPICENTER: "The Sky" | ÉPICENTRE: "Le Ciel" | Zbirka Poezije | A Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie
Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
-
Epicentar.
"Nebo"
Čujem šapate,
Osećam poljubce bez dodira usana
Mirna tišino
U daleko, dubokoj i zaboravljenoj zelenoj
Spavam u tvom zagrljaju
Sanjam velike oči i krupne bistre suze.
Sa mračne strane
Vidim dijabolični osmeh koji prezrivo posmatra sa strane
Stisnute vilice stružu zube
Bez inspiracije!
Šta te plaši najviše
Duboka praznina
Tamo gde je ništa
Ne nula, nego ništa?
Trudim se da ne istrulim pre vremene
Moj kostur se još uvek ljulja
Zapamtiću neke trenutke
Zaboraviću druge
Svetlosnom voljom ubio sam senku
Nakon toga, dotakao sam nebo.
EPICENTRE:
"The Sky"
I hear whispers
I feel kisses without touching my lips
Peaceful silence
In the distant, deep, and forgotten green
I'm sleeping in your embrace
I dream of big eyes and big bright tears.
From the dark side
I see a diabolical smile watching contemptuously from the side
Squeezed jaws grit their teeth
No inspiration!
What's scaring you the most?
A deep void
Where there is nothing
Not zero, but nothing?
I try not to rot ahead of time
My skeleton is still swaying
I will remember some moments
I'll forget the others
I killed the shadow with the will of light
After that, I touched the sky!
****
****
Épicentre.
"Le Ciel"
j'entends des murmures
Je sens des baisers sans toucher mes lèvres
Silence paisible
Dans le vert lointain, profond et oublié
je dors dans ton étreinte
Je rêve de grands yeux et de grosses larmes brillantes.
Du côté obscure
Je vois un sourire diabolique regarder avec mépris de côté
Les mâchoires serrées serrent les dents
Pas d'inspiration !
Qu'est-ce qui vous fait le plus peur ?
Un vide profound
Où il n'y a rien
Pas zéro, mais rien ?
J'essaie de ne pas pourrir d'avance
Mon squelette se balance toujours
Je me souviendrai de quelques instants
j'oublierai les autres
J'ai tué l'ombre avec la volonté de la lumière
Après cela, j'ai touché le ciel.
💗😎
EX EX - U Duhu Vremena
Full Album
Keywords: Epicentar: "Epicentar" Oganj, Zbirka Poezije, Poetry Collection, Recueil de poésie, poezija poetry, poésie, White Cat, Chat Blanc, New Book, Book of Poetry, Poetry, Poezija, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community, Песничка збирка, поезија, Бела мачка, Нова књига, Књига поезије, Поезија, Поезија, Књижевни постови, Литература, љубитељи поезије, поезија није мртва, песничка заједница, Књижевност,
Collection de poésie, poésie, Chat blanc, Nouveau livre, Livre de poésie, Poésie, Poezija, Publications littéraires, Littérature, amateurs de poésie, la poésie n'est pas morte, communauté de la poésie, EPICENTAR: "Efekat Leptira" | EPICENTER: The Butterfly Effect | ÉPICENTRE « L'effet papillon » EPICENTAR: "Долазе Ајкуле" | EPICENTER: "The Sharks Are Coming" | ÉPICENTRE "Les requins arriventEX EX - U Duhu Vremena
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
Коментари