Пређи на главни садржај

Spontano Sagorevanje: Nešto je Puklo ::: Spontaneous Combustion: Something Snapped:: Zbirka Kratkih Priča | Une collection d'histoires courtes | A Collection of Short Stories





Nešto je Puklo 


Nešto je puklo. Da, Zorić je jasno to čuo. Nešto je i zaskičalo... i to je jasno čuo Zorić. On se upita da li je sve u redu sa njegovim sluhom i baš tada njegov sluh, bi zapljusnut zvukom, koji liči na onaj, koji pravi helikopterova elisa u vazduhu. Ovaj zvuk je bio najači do sada i Zorić sede na stolicu. Ipak zvukovi nisu dali mira Zoriću, ni dok je sedeo. Čuo je lavež pasa, čuo kako neko plače, čuo je neke ljude kako se svađaju, čuo je razne glasove i glasine, čuo je sve i svašta. On je kao opčinjen sedeo i slušao, nešto od svega toga mu se i dopalo, na primer, umiljati zvuk bebe koja izgovara svoje prve reči a svideo mu se i govor jednog sveštenika. U jednom trenutku njemu bi dosta: „Hoću ponovo potpunu tišinu!“ –  uzviknu ovo i kao iz protesta, ustade sa stolice i poče tresti glavom ali baš tada ču i kako neko jako lupa na njegova vrata. 

On otvori i ugleda gluvog komšiju koji je svakog dana dolazio da mu Zorić objasni, tj. da mu pročita, jezikom gluvih, psrstima i otvaranjem usana, novine, koje je komšija i doneo sa sobom. Zorić je potpuno zaboravio na komšiju, koji svaki dan dolazi u isto vreme i odluči da ga primi. Nekako spontano i bez ikakakvog određenog razloga Zorić jeste primio gluvog komšiju, ali kada je komšija u stan ušao, Zorić je iz stana izašao. Izašao je i ostavio je gluvog komšiju da ga sačeka. On je otišao na Kalemegdan da prošeta. Tamo ga zamalo nije ujela jedna nevaspita pudlica, ali uz izvinjavavanje gospođe koja ju je vodila, Zorić nije napravio scenu. Scena se odigravala iza kulisa, iza Zorićevih leđa, u njegovom stanu. Gluvi komšija nije znao razlog zašto ga je Zorić napustio i on jeste  odlučio da ostane u stanu, kako je Zorić i predpostavio ali dok je čekao, gluvi komšija je prvi put, posle trideset godina, čuo određen zvuk...kao da je nešto puklo...i odmah posle toga kao da je nešto zaskičalо!








 Something Snapped  


Something snapped. Yes, Zorić clearly heard it. Something also squeaked... and Zorić clearly heard that too. He wondered if there was something wrong with his hearing, and just then, his hearing was flooded by a sound resembling the one made by a helicopter blade in the air. This sound was the loudest so far, and Zorić sat on a chair. However, the sounds gave Zorić no peace, not even while he was sitting. He heard dogs barking, someone crying, some people arguing, various voices and rumors — he heard everything and anything. Mesmerized, he sat and listened; some of it even pleased him, for instance, the gentle sound of a baby saying its first words, and he also liked the speech of a priest.  


At one moment, he'd had enough: “I want complete silence again!” — he shouted this and, as if in protest, stood up from the chair and started shaking his head, but just then, he heard someone loudly banging on his door.  


He opened it and saw his deaf neighbor, who came every day for Zorić to explain — that is, to read — the newspapers to him in sign language, with fingers and lip movements. The neighbor had brought the newspapers with him. Zorić had completely forgotten about the neighbor, who came every day at the same time and decided to let him in. Somehow spontaneously and without any specific reason, Zorić let the deaf neighbor in, but as soon as the neighbor entered the apartment, Zorić left it. He went to Kalemegdan to take a walk.  


There, he was almost bitten by a naughty poodle, but thanks to the apologies of the lady walking it, Zorić didn't make a scene. The scene played out behind the curtain, behind Zorić's back, in his apartment. The deaf neighbor didn’t know why Zorić had left, and he decided to stay in the apartment, just as Zorić had predicted. But while waiting, the deaf neighbor heard a specific sound for the first time in thirty years... as if something snapped... and immediately afterward, as if something squeaked!  





Keywords: Spontano Sagorevanje, Puste Želje, Pusti Snovi. Empty Desires, Empty Dreams, Désirs vides, rêves vides, Désirs vides, rêve vide,  Kratkih Priča, Une Collection D'histoires Courtes, A Collection of Short Stories, Spontaneous Combustion, Combustion Spontanée, kratka priča, short story, histoire courte, nadrealizam, teatar apsurda. surréalisme théâtredelabsurde theateroftheabsurd iracionalizam avantgarde avangarda irrationalism, irrationalisme, subconscious, subconscient, superconscious, supraconscient, novel, novela knjiga, new book, književnost, literature, literature posts, literatura, comedy, komične priče, smešne,priče, funnystories, surrealism, nadrealizam, crazy story, dark humor, weird story, Спонтано СагоревањеЗбирка Кратких Прича, Збирка Уне Д'хистоирес Цоуртес, Збирка кратких прича, Спонтано сагоревање, Спонтане сагоревања, кратка прича, кратка прича, историја курта, надреализам, театар апсурда. сурреалисме тхеатределабсурде тхеатерофтхеабсурд ирационализам авантгарде авангарда ирационализам, ирационализам, подсвест, подсвесно, надсвесно, суперсвесно, роман, новела књига, нова књига, књижевност, књижевност, књижевни постови, књижевност, комедија, комичне приче, смешне, приче, смешни, приче, смешни, приче луда прича, мрачни хумор, чудна прича, Po Jutru Se Dan Poznaje, In the Morning the Day is Known Spontano Sagorevanje: "Nešto je Puklo" 36


Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...