Noć Slomljenih Strela: "Prsten, Puška" ::: Night of the Broken Arrows: "The Ring, The Rifle"/ Zbirka Kratkih Priča. A book Of Short Stories - kratka priča, - kratke priče, short stories,
Noć Slomljenih Strela:
"Prsten, Puška"
Kupio sam prsten, odmah zatim kupio sam pušku.
Zoran me je gledao tupo, Nebojša setno.
" Momci… ovo je ipak 21 vek… svaka čast za sve ali naši putevi se ovde razilaze...ćao ! „
Rekao sam to sasvim polako i dovoljno ubedljivo da su momci shvatili da se ne šalim.
Prsten sam stavio na mali prst, sijao je zlokobno dok je šaputao svoje tajne.
Repetirao sam pušku i naslonio je na desnu nogu, prst je bio na orozu.
Polako sam išao sredinom glavne ulice. Sijao je neon, u kontrastu sa mračnim nebom to je bila zanimljiva kompozicija.
Jasno sam znao šta treba uraditi. Težina na mom srcu gorela je vekovima.
Nedomici je bio kraj, škorpion u mom džepu je napokon progovorio i jasno dao do znanja da dvoumici mesta više nema.
Ona je morala da nestane sa lica zemlje. Neće bilo dovoljno vratiti je u pepeo. Njena izdaja je bila gora i ona mora večno putovati i nikada ne stići, bol koju će pritom osećati ravna je potpunoj haotičnosti gde se čupa kosa i udara glavom o zid.
Tamo ću je poslati.
Gavrani su pametno shavatali da će ispod njih teći nešto nalik na krv. Skrasili su se u svojim krošnjama i nisu imali nameru da gledaju.
Kosa mi se lepila u znoju, očekivao sam da se pojavi.
Udario je jak vetar, nosio je ulično djubre i lepio ga za mene, ubrzo sam se jako teško pokretao, đubre se nagomilavalo. Podigao sam pušku ispred. Bilo je dovoljno da ugledam cilj.
Još jedanput sam u utrobi osetio senku romantizma, bacio sam kletvu na nju.
Tada sam je video. Stajala je nepomično sa blagim i iskrenim smeškom.
“ Znači to je to. “ - rekla je mirno.
“ Da. “ - pucao sam i ciljao u glavu.
Pala je. Nisam je ni pogledao, znao sam da nije kraj.
Iz podhodnika je izašla ponovo , oči su joj blistale, odsjaj je zvecnuo o moj prsten.
Pucao sam ponovo, pogodio je posred čela, silina metka je vratila u podhodnik.
Teško sam hodao dalje. Pretvorio sam se u gomilu đubreta i nije mi bilo lako da koračam i ciljam.
Naglo sam okrenu glavu. U dubini pasaža caklio se tamno crveni karmin.
Pucanj je odjeknuo kao bomba, stakla na izlozima su popucala, ona je pala i više se nikada nije podigla.
Tužno, obzirom da me je nekada višestruko više volela.
P.S.
Zahvalan sam na inspiraciji za ovu priču:
Nebojša Antonijević – Anton
Zoran Kostić - Cane
Bend Partibrejkers. Pesma „Prsten”
Night of the Broken Arrows:
"The Ring, The Rifle"
I bought a ring, then immediately bought a rifle.
Zoran stared at me blankly, Nebojša wistfully.
"Guys… this is the 21st century, after all… Respect for everything, but our paths split here… Goodbye!"
I said it slowly, convincingly enough that they understood I wasn’t joking.
I slipped the ring onto my pinky finger. It gleamed ominously, whispering its secrets.
I cocked the rifle and rested it against my right leg, my finger on the trigger.
I walked slowly down the middle of the main street. The neon lights flickered, striking a contrast against the dark sky and forming an interesting composition.
I knew exactly what needed to be done. The weight on my heart had been burning for centuries.
The moment of doubt was over; the scorpion in my pocket finally spoke, making it clear that hesitation had no place anymore.
She had to disappear from the face of the earth. Reducing her to ashes wouldn’t be enough. Her betrayal was far worse—she must wander forever, never arriving anywhere, her suffering equal to utter chaos, where hair is torn out, and heads smash against walls.
That’s where I would send her.
In their wisdom, the ravens understood that something resembling blood would soon flow beneath them. They settled in the treetops, unwilling to witness what was to come.
Sweat plastered my hair to my forehead as I waited for her to appear.
A strong wind blew, carrying street trash and sticking it to me. Soon, I could barely move—the garbage piled up, weighing me down. I raised the rifle. I only needed to see my target.
Once more, a shadow of romance stirred within me—I cast a curse upon her.
Then, I saw her. Standing motionless, with a soft and genuine smile.
"So, this is it," she said calmly.
"Yes," I answered, and fired, aiming for her head.
She fell. I didn’t even look—I knew it wasn’t over.
She emerged again from the underpass, her eyes gleaming. The reflection of that light clinked against my ring.
I fired again, hitting her square in the forehead. The force of the bullet sent her tumbling back into the underpass.
I trudged forward, now nothing more than a heap of trash. Walking and aiming became harder.
Suddenly, I turned my head.
In the depths of the passageway, a dark red lipstick shimmered.
The gunshot echoed like a bomb. Storefront windows shattered.
She fell and never rose again.
Sad, considering she once loved me so much more than I ever loved her.
P.S.
I am grateful for the inspiration for this story:
Nebojša Antonijević – Anton
Zoran Kostić – Cane
Band: Partibrejkers
Song: "Prsten"
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / …read more
Keywords: nouvelle, nouvelles, histoires courtes. short story, short stories, zbirka kratkih priča,
a book of short stories, un livre d'histoires courtes, gospodar samoće, господар самоће, lord of solitude, seigneur de la solitude, noć slomljenih strela, une nuit de flèches brisées, a night of broken arrows, ноћ сломљених стрела, кратка прича, збирка кратких прича,
књига кратких прича, nuit des flèches brisées, book of short stories, zbirka priča, #un livred histoires courtes, book, books, književnost, literature, littérature, un livre #knjiga
Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама Кратке приче већ дуго привлаче посену пажњу читалаца, а када се у њима нађу модерни елементи, онда њихова вредност још више расте јер у себи садрже многоројне истине које се са филозофском тежином најбоље памте и прихватају као огледало нас самих. Зато је за свакога ко у краткој, сапетој форми воли понирање у подсвест, збивања кроз репродукцију човекове свести, дефабулативност, суочавање са сопственим несавршеностима и трагање за животним смислом, најбољи избор зирка кратких прича Спонтано саоревање, Себастиана Саве Гора, јер је ово дело најбољи доказ да надреализам проткан апсурдом и парадоксом још увек итекако живи на нашој литерарној сцени. У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности. Након, како нам се аутор сам поверио у уводу, двогодишњег упознавања себе и своје подсвести у односу на стварност и у...
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...
The Movie, Lesson About Life 00 Dvadeseti vek Original title: Novecento 1900 (Italian: Novecento, "Twentieth Century") is a 1976 epic historical drama film directed by Bernardo Bertolucci and featuring an international ensemble cast including Robert De Niro, Gérard Depardieu, Dominique Sanda, Francesca Bertini, Laura Betti, Stefania Casini, Ellen Schwiers, Sterling Hayden, Alida Valli, Romolo Valli, Stefania Sandrelli, Donald Sutherland, and Burt Lancaster. Set in Bertolucci's ancestral region of Emilia, the film chronicles the lives and friendship of two men – the landowning Alfredo Berlinghieri (De Niro) and the peasant Olmo Dalcò (Depardieu) – as they witness and participate in the political conflicts between fascism and communism that took place in Italy in the first half of the 20th century. The film premiered out of competition at the 1976 Cannes Film Festival. With a runtime of 317 minutes in its original version, 1900 is known for being one of the longest commer...
Коментари